Јавна установа Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица Републике Српске у периоду 31.08-02.09.2017. организује тродневну међународну конференцију под називом: „Издаваштво на брајевом писму на Балкану, стање и перспективе“.
Циљ конференције је унапређење квалитета и квантитета издавачке дјелатности на брајевом писму и у звучној техници, а самим тим приступ култури слијепим и слабовидим лицима.
Конференција је окупила представнике сродних библиотека, а уједно и издавача на брајевом писму из Београда, Новог Сада, Загреба, Подгорице и Требиња.
Уводни састанак одржан је 31.08.2017. у вечерњим часовима у конференцијској сали библиотеке, на којој је директор Желимир Радиновић пожелио добродошлицу учесницима и утврђене су главне смјернице и циљеви конференције, а то су размјена искустава, снажнија и конкретнија међусобна сарадња, стандардизација и систематизација брајевог писма те усагклашавање плана издавачке дјелатности.
Централни скуп одржан је сљедећег дана, 01.09.2017. Осим представника регионалних библиотека за слијепе, свој допринос раду конференције дали су представници Савеза слијепих Републике Српске, Градске организације слијепих Бањалука и Центра за подршку студентима са инвалидитетом Универзитета у Бањој Луци. Испред Министарства просвјете и културе РС конференцији је присуствовала Сања Бајић, виши стручни сарадник за библиотечку дјелатност.
На почетку конференције, у име домоћана присутне су поздравили директор Желимир Радиновић и предсједник Савеза слијепих РС Бранко Сузић. Директор Специјалне библиотеке Желимир Радиновић модерирао је конференцијом.
Гост из Требиња Вицо Трифко истакао је незамјењив значај брајевог писма за слијепе, које је за ову популацију исто што и црни тисак за популацију која види. И пред свих тешкоћа приликом настанка књиге на брајевом писму, треба истрајати на њеном издавању, иако је модеран тренд да се број слијепих и слабовидих људи који познају брајево писмо смањује.
Божидар Денда, директор Библиотеке за слијепе Црне Горе, чији су статус и оснивање најсличнији Специјалној библиотеци, истакао је да је досадашња пракса библиотеке била издавање 10 брајевих наслова годишње у тиражу од три примјерка. Међутим са пуштањем у рад нове штампарије, која је у завршној фази, очекује се обимнија продукција, као и покретање брајевог часописа. У почетку је ова библиотека користила програм WinBraille за прелом и обраду текста, а тренутно је у фази преласка на Duxbury програм. Што се тиче издаваштва у звучној техници, Библиотека за слијепе Црне Горе од 2011. године, након спроведене online обуке од стране Daisy конзорцијума, књиге снима искључиво у овом формату.
Лидушка Салаба, водитељка брајичне тискаре Хрватске књижнице за слијепе, подијелила је искуства ове библиотеке, која слави 50 година постојања, приликом штампања брајеве књиге. Текст се скенира у xml формат, који је погодан јер се може читати и у брајевом ретку и у говорном облику. На основу путем програма Duxbury, настају брајеве књиге. Duxbury програм Хрватска књижница користи већ седам година. Књиге се увезују спирално јер се то показало практичнијим за кориснике. Тираж књиге је смањен на два примјерка јер је захваљујући данашњој припреми и штампачима увијек могуће одштампати нови примјерак. Прошле године Хрватска књижница издала је 45 наслова. Хрватска књижница такође издаје четири брајева часописа, а само у тискари ради шест запослених лица.
С аудио продукцијом Хрватске књижнице за слијепе присутне је упознала Ивана Винко. Књиге се снимају у Daisy формату, а постоји и е-библиотека, тј. могућност да се путем шифре приступи бази књига на серверу. Ова могућност отворена је и за поменуте xml фајлове.
Анђелка Ружин испред Библиотеке Савеза слепих Војводине „Мр Омер Маринков“ напоменула је да, с обзиром на то да библиотека функционише у оквиру Савеза слепи Војводине и има статус удружења грађана, финасира се путем пројеката, што представња потешкоћу у раду. Библиотека уз четири звучна часописа штампа брајев часопис „Видици“. Годишња продукција брајевих књига је 15 наслова, углавном уџбеника. Анђелка Ружин истакла је недостатак инклузивног образовања, које подразумијева да се слијепа дјеца школују заједно с видећом, чињеницу да током школовања не уче брајево писмо. Курсеви које библиотека повремено организује нису довољни за описмењавање на брајевом писму.
Борис Дончић представио је рад Библиотеке Савеза слепих Србије „Др Милан Будимир“, која је насљедник велике југословенске библиотеке за слијепе, и због тога посједује позамашан фонд књига, преко 50 00 звучних јединица. Ова је библиотека прошле године донацијом јапанске амбасаде обновљена брајевим штампачем и брајевим рецима. Дончић је појаснио да је проблем постојања великог процента грешака, у просјеку 10%, приликом припреме текста за брајеву књигу посљедица тога што су наши језици у Duxbury програму подржани тек у експерименталној фази. Треба радити на ажурирању брајевих таблица за наше језике. Што се тиче снимања аудио књиге, београдска библиотека настоји да снимање књига од досадашње праксе кориштења услуга приватних издавача пребаци на саму библиотеку.
Јовица Радановић, тифлограф-графолог и стручњак за брајево писмо у Специјалној библиотеци, представио је рад издавачког одјељења у нашој установи. Специјална библиотека посједује модеран 4 Waves Pro штампач, али је основни проблем недостатак стручног особља, који се своди на једну особу.
Саша Грбић, испред Центра за подршку студентима са инвалидитетом Универзитета у Бањој Луци, упознао је присутне са проблемима студентске популације, која се све више окреће електорнском формату, али им треба пружити могућност избора.
Излагања учесника довела су до плодне дискусије и размјене техничких и практичних детаља у издавачком и библиотечком раду. Конференцију су пратили и корисници Библиотеке који су такође имали прилику да поставе питање и сазнају шта их интересује.
Као закључак конференције намеће се потреба за међубиблиотечком размјеном, стварањем заједничке базе података већ припремљених наслова на брајевом писму, што би повлачило стандардизацију брајевог писма. Програм Duxbury показао се као најпотпунији, а треба тежити и издавању књига у Daisy формату, првенствено када је у питању стручна литература. Заједнички пројектима треба аплицирати ка ЕУ фондовима, у чему предводник треба да буде Хрватска као чланица Европске уније.
И поред тешких услова, финансијских проблема и недостатка особља, треба пратити свјетске трендове колико год је могуће. Циљ ове и сличних будућих конференција је олакшати тај пут.
Овај значајни скуп поклопио се са десетогодишњицом од оснивања Специјалне библиотеке.
Конференцију је подржало Министарства цивилних послова Босне и Херцеговине кроз пројекат из области Међународне културне сарадње за 2016. годину.