Гроф Александар Иљич Ростов већ је био удобно смјештен у луксузном апартману 317 московског хотела „Метропол“ када су га због пјесме коју је написао бољшевици осудили на кућни затвор 1922. године. Избјегао је метак у чело или изгнанство у Сибир зато што је био херој прије револуције, али су га насилно смјестили у забачену и прашњаву собицу недостојну његовог поријекла и статуса.
Али гроф не очајава и не жали се, већ прихвата оно што се промијенити не да. Гроф је естета и интелектуалац, који се и даље држи ритуала старе елите, живи по кодексу понашања који је дио његове природе и у који вјерује читавим својим бићем. Своју одлучност задржава приклањајући се практичном послу.
Док он стварање нове руске историје сљедећих тридесет година може посматрати само кроз прозоре хотела, или кроз сусрете с људима који га повремено посјећују, његова домовина проживљава најбурније деценије.
Године пролазе, њему се догађају необични сусрети, једна страствена веза и пријатељства, па чак и родитељство.
Све до узбудљивог расплета.
Звучно издање овог романа написаном у маниру великих руских писаца прочитао је Рајко Марчета. Роман траје 16 сати и 4 минуте.