Његујући сарадњу са Матичном библиотеком Источно Сарајево и њеним одјељењем за слијепе и слабовиде, Специјална библиотека  је 17. септембра угостила театролога Зорана Тодоровића који је премијерно представио свој ауторски пројекат, звучну књигу „Четири слике траже слушаоца“.

Наслов је изведен из назива Пиранделовог комада „Шест лица тражи аутора“. Ради се о пионирском дјелу насталом у оквиру студија за креативно писање, сценску продукцију и режију „Театролог“. Студио је по ријечима њеног оснивача и водитеља Зорана Тодоровића настао из једне страсти и једног разумијевања. Окупио је групу младих људи, њих 18, који су се у простору библиотеке учили креирању непостојећих свјетова који ће у оживјети кроз медије радио, телевизију и театар.  Уз учење теоријских основа драмтургије, полазници су приступили практичним задацима. Подијељени су у двије групе и свака је случајним одабиром добила четири фотографије на основу којих је требало да исплету причу. Као резултат ових настојања настала је књига у штампаном издању „Четири слике траже писца“, у издању Матичне библиотеке Источно Сарајево. Потом се отишло корак даље и исте приче полазници су имали задатак да драматизују, преточе у радио-комаде.  Тако је настала звучна књига „Четири слике траже слушаоца“, снимљена у тонском студију у Библиотеци Источно Сарајево. Продукцију и режију потписује театролог Зоран Тодоровић. Улоге су тумачили аутори књиге, полазници Студија Театролог, као и чланови Аматерског драмског студија Матичне библиотеке Источно Сарајево: Зоран Тодоровић, Љубиша Маленица, Никола Шеховац, Даринка Кењић, Јово Јањетовић, Бојан Пандуревић, Будимирка Кењић, Стефан Савић, Ана Игњатовић, Милица Кењић, Милан Пандуревић, Миљан Максимовић, Оливера Голијанин, Ана Кошарац, Милена Чокић и Марија Ђевић.

Ово необично и јединствено остварење су Специјалној библиотеци за слијепа и слабовида лица РС представили Зоран Тодоровић и полазница и ауторка једне од драма Даринка Кењић.  За промоцију су намјенски одабрали Специјалну библиотеку и Бањалуку јер је дјело првенствено снимљено за слијепе и слабовиде кориснике, волонтерски и из ентузијазма. Зоран Тодоровић осврнуо се на занимљиве анегдоте које су пратиле рад и које су засмијале присутне. Даринка, и сама будући театролог, будући да је ове године уписала драматургију, изнијела је своја искуства и импресије. У публици је био и Раде Симовић, и сам драматург и некадашњи Зоранов професор, који је нагласио да је ово битан моменат за културу Републике Српске јер је посљедња радио-драма снимљена давне 1992. и чекало се  четврт вијека на нову. Овај код нас занемарен жанр треба да чини основ самосталне продукције сваког озбиљног радија. Истакао је и да су сви велики писци попут Душана Ковачевића, али и Пекића, Михиза, Киша, почели са формом радио-драме.

Да се све не би свело на причу, публици су пуштене двије кратке радио-драме/минијатуре као илустрација књиге. Присутни су без даха одслушали и похвалили професионалност, квалитет и умјетнички утисак драма, без обзира што је Зоран Тодоровић током промоције инсистирао на аматеризму. Промоција се потом преточила у разговор и полемику са гостима из Источног Сарајева, који су најавили и неке нове занимљиве пројекте.

Догађај је испратила Алтернативна телевизија.