У великој конференцији Специјалне библиотеке дана 05.07.2019. у 10.30 часова окупили су се сарадници и пријатељи ове установе како би обиљежили 13 година од њеног оснивања. Наиме одлуком Владе Републике Српске на сједници одржаној 13. јула 2006. године Библиотека је основана.

Округли сто организован тим поводом подијељен је у три тематске цјелине које условно прате прошлост, садашњост и будућност установе, како је на самом почетку најавио директор Специјалне библиотеке и уједно модератор округлог стола Желимир Радиновић.

У првом дијелу пристутни су се осврнули на прошлост, тј. на дане оснивања, борбе за оснивање, изградње објекта, гдје највеће заслуге припадају Савезу слијепих Републике Српске. Директор Радиновић прочитао је дио из монографије о Специјалној библиотеци који се односи на хронологију настанка библиотеке, у законском, материјалном (изградњеа објекта Културно-информативног центра, набавка првих књига итд.), техничком и кадровском смислу. Потом се присутнима обратио и Бранко Сузић, предсједник Савеза слијепих РС, те први директор Специјалне библиотеке. Он је честитао јубилеј Библиотеци, изразио задовољство због свега постигнутог али и истакао да има мјеста за напредак, прије свега око техничког одржавања зграде, информатизације и кадровског појачања.

Испред Градске управе и начелника Одјељења за  културу, туризам и социјалну политику Невена Станића, који је био спријечен да дође, скупу се обратио Драшко Валан, који је поздравио напоре Библиотеке, честитао јубилеј и истакао да Градска управа подржава и подржаваће њен рад. Похвалио је и садашње и некадашње руководство библиотеке, јер је имао прилике да ради и с једнима и другима, и пожелио им континуиран раст и напредак.

Испред Министарства енергетике и рударства РС присутне је поздравио савјетник Саша Савичић, који је већ имао прилике да сарађује са нашом установом у вези са Законом о социјалном предузетништву. Он је похвалио рад библиотеке као узор установе која се бави маргинализованом групом грађана.

Радомир Радановић и Мирослав Мандић, испред Градске организације слијепих Бањалука, похвалили су изузетну сарадњу са Специјалном библиотеком, што је и природно због њихове сродности. Радановић је предложио да се прослава јубилеја убудуће уврсти у званичан план и програм Библотеке, и обиљежава на редовној бази. Мандић је похвалио укљученст Библиотеке у рад осталих организација слијепих.

У другом дијелу округлог стола фокус се пново вратио на садашњост. Потписан је Споразум о међусобној сарадњи  организације и јавних установа у Републици Српској које се баве проблематиком слијепих и слабовидих лица у областима образовања, културе и уопште друштвеног живота. Споразум су потписали Владан Поповић, директор ЈУ Центра за дјецу и омладину са сметњама у развоју „Будућност“ Дервента, Бранко Сузић, предсједник Савеза слијепих РС и Желимир Радиновић, директор ЈУ Специјалне библиотеке за слијепа и слабовида лица РС.

На овај начин формализована је њихова међусобна сарадња те озваничен план реализације образовних, културних и спортских манифестација у којима ће сва три субјекта активно судјеловати и сарађивати, а чији је циљ подизања квалитета живота и већа укљученост слијепих и слабовидих лица свих узраста у друштвени живот. Споразум је закључен на период од четири године и траје од 05.07.2019. до 30.06.2023, а по његовом истеку може се продужити. Потписнице Споразума обавезале су се да наизмјенично сваке године буду домаћини и технички организатори  сусрета и манифестација у складу са утврђеним годишњим плановима међусобне сарадње.

Желимир Радиновић најавио је потписивање сличног споразума са Градском организацијом слијепих Бањалука.

У трећем дијелу округлог стола акценат је стављен на Маракешки споразум и стандардизацију Брајевог писма за српски језик, што је будућност библиотека. Ово су уједно и прве заговарачке активности и почетак кампање коју ће у наредном периоду спроводити Савез слијепих РС, Центар „Будућност“ и Специјална библиотека.

Маракешки споразум ступио је на снагу 30. септембра 2016. Европски парламент и Вијеће Европске уније, с циљем његовог провођења, донијели су 13. септембра 2017. Директиву и Правилник, документе везане уз усклађивање ауторског и сродних права у информацијском друштву те уз прекограничну размјену примјерака у доступном формату у корист лица којима стандардна штампа нијe читљива.

Иако је Босна и Херцеговина  још 2013. потписала Маракешки споразум, од тада се у конкретном, законском смислу није пуно одмакло. Бранко Сузић подијелио је са присутнима информације коју је Савез слијепих РС запримио од Института за интелектуалну својину БиХ поткрај 2018. године, у којој се сугеришу два могућа пута за ратификацију Маракешког споразума од стране БиХ.  При том се препоручује онај спорији гдје би се претходно обавио процес доношења измјена и допуна Закона о ауторским правима и интелектуалној својини, па би се након усаглашавања законске регулативе приступило ратификацији.

Желимир Радиновић истакао је да библиотеке имају кључну улогу у спровођењу Маракешком споразума и олакшавања приступа објављеним дјелима слијепим и слабовидим особама. Говорио је о значају повезивања наше установе са осталим сличним установама широм свијета, у сврху прављења заједничке базе књига.

И Радиновић и Сузић су током претходних година учествовали на регионалним међународним скуповима посвећеним Маракешком споразуму.

О стандардизацији Брајевог писма у БиХ на српски језик говорио је тилограф-графолог Јовица Радановић.

Наиме све већи развој информатичких технологија веома се негативно одражава на примјену савремених хардверских и софтверских рјешења прилагођених потребама слијепих и слабовидих лица у нашој земљи. Један од узрока оваквог стања су недостаци у систематици Брајевог писма и њена неусклађеност. С обзиром на то да код нас ово питање није рјешено, у пракси се дешава да међународни произвођачи специјализованог програма у свој производ не могу уврстити неопходан брајев код за наш језик, што даље има за посљедицу немогућност кориштења или веома ограничену употребу конкретних производа. Ово се у првом реду односи на немогућност кориштења свих функција програма за обраду текста на Брајевом писму, тј. кориштење брајевих штампача, неисправан рад брајевих редака и брајевих биљежница.

Због свега наведеног намеће се потреба измјена и допуна „Основа Брајевог писма у Босни и Херцеговини“, првенствено у дијелу који се односи  на интерпункцијске знакове, гдје би било потребно извршити неке мање измјене, а постојећу систематику допунити новим знаковима који су се појавили с развојем информатичких технологија, посматрајући и са аспекта осмотачкастог Брајевог писма. Већи дио систематике писма за слијепе, односно писање слова и бројева, те други елементи остали би непромјењени.

По завршетку официјелног дијела услиједио је свечани ручак за присутне.

Захваљујемо медијима, прије свега Радио-телевизији Републике Српске, Радију Републике Српске и Срни, која је испратила  овај за нас важан догађај и тиме показала интересовање јавности за наш рад.