Првог дана октобра ЈУ Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица Републике Српске, заједно са Савезом слијепих Републике Српске, угостила је делегацију Библиотеке за слијепе Црне Горе и Драмску секцију Културног центра Хомер из Подгорице, која је исто вече у Народном позоришту Републике Српске извела комад  „Мртве душе“.

Овом представом у извођењу слабовидих глумаца аматера обиљежено је 13 година рада Специјалне библиотеке  и 27 година рада Савеза слијепих РС, те Свјетски дан вида и Међународни дан бијелог штапа.

Међународни дан бијелог штапа обиљежава се 15. октобра, а Свјетски дан вида сваког другог четвртка у октобру.

У јутарњим часовима одржана је прес-конференција, којој се одазвао велики број медија. Изјаве су дали директори установа Божидар Денда и Желимир Радиновић, предсједник Савеза слијепих Бранко Сузић и режисер представе Петар Пејаковић.

Директор Специјалне библиотеке Желимир Радиновић подсјетио је на споразум о сарадњи потписан између Библиотеке за слијепе Црне Горе и Специјалне библиотеке прије више од деценије, који је резултовао међубиблиотечким размјенама књига у више наврата, посјетама и стручним и културним размјенама.

Бањалучка и подгоричку библиотека поред тога су и вршњакиње јер су исте године основане и по много чему слиједе паралелне стазе.

Директор Библиотеке за слијепе Црне Горе  Божидар Денда осврнуо се на рад КЦ Хомер, чији је примарни циљ унапријеђење положаја, улоге и функције  културе и умјетничког стваралаштва унутар заједнице особа оштећеног вида и друштва у цјелини. НВО Културни центар Хомер основан је 2011. године и окупља професионалне и умјетнике аматере који дјелују унутар драмске, музичке и литерарне секције.

Бранко Сузић рекао је да јe слијепим и слабовидим лицима у Републици Српској потребна већа подршка да би могла развијати потенцијале у образовној, културној, спортској и свим другим дјелатностима.

По завршетку прес-конференције одржан је округли сто на тему Библиотечко-издавачка и информативна дјелатност у Републици Српској и Црној Гори у техникама прилагођеним потребама слијепих и слабовидих лица. Присутне колеге размијениле су своја искуства, проблеме са којима се сусрећу али и корисне смјернице за даљи рад.

Божидар Денда упознао је присутне са пројектом „Љепоте Црне Горе на длану” који је између 80 пријављених одабран међу десет најбољих на конкурсу у оквиру позива Савјета Европе за приче о европској културној баштини, који се реализује као дио манифестације „Дани европске баштине”. Пројекат „Љепоте Црне Горе на длану” базиран је на презентацији двадесет историјских знаменитости Црне Горе у 3D формату и снимању аудио водича са кратком причом о сваком предмету. Циљ пројекта је приближавање сегмената културне баштине особама оштећеног вида, које због сензорних ограничења нису имале прилику да се упознају са широким спектром културних добара у Црној Гори. Договорено је да након изложбе у седам градова у Црној Гори, изложба слиједеће године гостује и у Бањалуци, при чему би се једна културна знаменитост Бањалуке такође презентовала у 3D формату.

Представници црногорске библиотеке уручили су директору Желимиру Радиновићу пет наслова на Брајевом писму у 12 томова као дио међубиблиотечке размјене започете у марту ове године. Ради се о књигама: „Једним прстом“ Агате Кристи, „Метаморфоза“ Франца Кафке, „Ева“ Ђованија Верге, „Златни брег – руске народне бајке“ и „Летњи бродолом“ Кети Хопкинс. Књиге су већ од данас доступне корисницима наше установе.

Потом су присутни погледали тринаестоминутни филм Немање Мирковића о Савезу слијепих и Специјалној библиотеци, насталог поводом 20. годишњице рада Савеза слијепих РС.

У наставку режисер Петар Пејаковић и глумци Миљан и Бојана Оташевић, Тијана Јанковић и Милош Спаић представили су представу „Мртве душе“, рађену по мотивима чувеног романа Николаја Гогоља.

Послије претремијере у Подгорици, представу је премијерно видјела публика у Загребу на XI међународном BIT (Blind in Theater) фестивалу који се одржао од 27. септембра до 3. октобра 2019. године.

Представа има форму конференције за медије на којој се ауторски тим обраћа директно публици у виду презентације представе. Бави се темом преваре и манипулације у свим сферама друштва, на сатиричан и хумористичан начин. Рад на овој необичној и храброј представи трајао је непуна два мјесеца. Текст је настајао у интеракцији током рада те садржи и аутобиографске моменте.

Режисер Петар Пејаковић дипломирао је Позоришну и радио режију код проф. Егона Савина на Факултету драмских уметности у Београду. Ради као професор на предмету Позоришна режија на Факултету драмских умјетности на Цетињу. Иза себе има импозантан број представа, како у Црној Гори, тако и у иностранству. Ово је четврта представа коју ради са КЦ Хомер.

Мала сцена „Петар Кочић“ Народног позоришта Републике Српске на којој је представа исто вече одиграна била је дупке пуна, тражило се мјесто више. Публика је са интересовањем, на мјестима и збуњеношћу, али у коначници смијехом испратила представу, те је услиједио громогласан апалуз.

Послије Бањалуке представа 2. октобра гостује у ЈУ Центру за културу Дервента у 18 часова .