Pred zalazak sunca, u subotu, 9. novembra 1918, vrhovni  komandant  srpske  vojske i vršilac kraljevske  vlasti, regent Aleksandar Karađorđević, stigao je u oslobođeni Beograd. Trebalo je da u prestonicu dođe dva dana ranije, ali je zamoljen da sačeka dok se ne raščiste barem centralne ulice porušenog i spaljenog grada, dok se ne poprave pokidane telefonske linije i dok se, što nije bilo nevažno, ne pronađe i opremi neka pristojna kuća za prestolonaslednika, jer su oba kraljevska dvora, i Stari i Novi, bila teško oštećena.

 U Beograd je ujahao na konju, u već izbledeloj maslinastoj uniformi  pešadijskog  pukovnika,  u  kojoj  je,  kao  mladić  od  dvadeset  i  četiri  godine,  1912. poveo  trupe  na Otomansku imperiju, godinu dana kasnije porazio i bugarsku vojsku, a narednog leta, kad je njegov otac, kralj Petar, zbog bolesti i starosti, na sina prestolonaslednika preneo kraljlevska ovlašćenja…

Nova knjiga Vuka Draškovića „Aleksandar od Jugoslavije“ preispituje istorijska dešavanja u periodu od stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca do atentata u Marselju 1934. godine.

Bez uljepšavanja i omaložavanja, autor nam iznosi unutrašnju borbu i dileme regenta i kralja Aleksandra I Karađorđevića, proslavljenog vrhovnog komadanta Srpske vojske u Velikom ratu, koji nam, u jednoj dramatičnoj ispovijesti, iznosi svoju viziju države, već tada ugrožene mnogim pukotinama.

Zvučnu knjigu u trajanju od 9 sati i 46 minuta pročitala je Dragica Vukalo, a tonski obradila Jelena Radaković.