Писац, драматург и теоретичар умјетности Миомир Петровић доноси нам књигу „Дионизије 1941“, могућу историју Ивана Петровића (1894-1962), филмског принца са Балкана, у којој, мјешајући фикцију са стварним чињеницама, описује успон српског Рудолфа Валентина чија невјероватно богата филмографија броји преко стотину остварења. Зашто је онда данас обичном човјеку углавном непознат иако је у раздобљу између два свјетска рата стекао међународну славу, у Холивуду и Мађарској, и добио орден од краља Александра Карађорђевића? Висок, згодан и маркантан, талентом и лијепим гласом освајао је публику дајући јој увијек аутограме на ћирилици, али му је на крају политичка опредијељеност дошла главе тј. славе.
Кроз портрет заводника, полиглоте и суперстара, читамо о изазовима филмске индустрије, атмосфери славе у којој се купао Иван Петровић, али и злокобним идеолошким замкама које није могао избјећи. Роман поставља питања о несталности судбине и опортунизму људског карактера.
Подијељен је на три дијела у којима је распоређено шеснаест глава насловљених појмовима из античког мита о Дионису, богу плодности, вина, уживања, вегетације, али и заштитнику глумаца. Уз сваки од наслова стоји и година или период као усидрење чињеница, али и наговјештај могућих збивања у складу са духом времена.
Звучно издање траје 5 сати и 47 минута, а прочитала га је Нада Колак.