У четвртак, 4. јуна у подне у изложбеном простору ЈУ Специјале библиотеке за слијепа и слабовида лица Републике Српске отворена је изложба о стрипу “Алан Форд“.
Изожба је плод сарадње наше установе са Филолошким Факултетом Универзитета у Бањалуци и Херцеговини и  директором одсјека за италијанистику на бањалучком универзитету, уједно и почасним конзулом Италије у Босни и Херцеговини Данилом Капасом. Ову двојезичну, италијанско-српску изложбу иницирала је Амбасада Републике Италије у БиХ, а поставка се састоји од тридесетак паноа са изабраним дијеловима најпопуларнијих епизода култног стрипа, уз пратећи текст
Будући да професор Капасо због раније уговорених обавеза није био у могућности да отвори изложбу, директор Библиотеке Желимир Радиновић прочитао је писмо у његово име. Данило Капасо је као најзаслужнијег за ову изложбу истакао Данијелеа Онорија, аташеа за културу при италијанској амбасади у Сарајеву. Затим је поменуо неке мање познате детаље о самом стрипу јер су авантуре групе ТНТ, реплике и имена ликова остали дубоко урезани на овим просторима и често служили као инспирација у многим филмовима, пјесмама, називима група.
Желимир Радиновић изразио је задовољсво што је послије многих градова изложба стигла и у Бањалуку и Специјалну библиотеку, чиме су и слијепе и слабовиде особе добиле могућност да се упознају са овим чувеним стрипом.

О самом феномену Алана Форда говорио је Дарко Мрган, студент италијанског и српског језика. „Алан Форд“ био је тема Дарковог семинарског рада. Дарко је причао о почецима Алана Форда, који је настао као својеврсна пародија на Џејмса Бонда и сличне акционе суперјунаке, а из пера сценаристе Лучана Секија, чији је псеудоним Макс Бункер, и цртача Роберта Равиоле, познатијег као Магнус. Он је тих касних 60-их и раних 70-их био нешто сасвим ново на пољу стрипа, по први пут стављајући у центар пажње маргиналце и атијунаке. Касније се ова почетна сатира проширила и продубила, обухватајући озбиљне социјалне, политичке теме па се међу корицама стрипа исмијава све од политичких праваца, друштвено-економских, националних и политичких подјела, морала и карактера појединаца.  Дарко се појединачно осврнуо на главне јунаке стрипа, описујући њихове карактере, улоге и физички изглед, трудећи се да их што боље дочара дијелу публике који не види. Посебно мјесто у историји „Алана Форда“ чине преводи хрватског преводиоца Ненада Бриксија, који су у много чему премашили оригинал и заслужни су за огроман успјех овог стрипа у бившој Југославији. Дарко је навео неке од примјера који у најбољем свјетлу показују креативност и оригиналност преводиоца. С друге стране наш менталитет, карактер, склоност црном хумору такође су допринијели популарности „Алана Форда“ па су наши људи лако могли да се идентификују са ситуацијама и ликовима из стрипа. Дарко је више пута истакао да је немогуће препричати овај стрип, да он мора да се прочита и доживи.

„Алан Форд“ и даље излази, али се његова златна ера везује за преводе Ненада Бриксија и примјерци из тог доба достижу цијену и до 300 евра.
Публика је без даха слушала предавача, уз повремен шаљиве упадице и питања. Борку Тадић интересовало је да ли би стрип изгубио на аутентичности ако би се снимио у звучном формату, прилагођено слијепим лицима. Дарко је потврдио да је то могуће, и да су Италијани управо то и урадили, па се на интернету може пронаћи звучни запис стрипа на италијанском. На нашем језику то би било још ефектније захваљујући мајсторству у преводиоца.
Присутни су се присјетили својих личних доживљаја и асоцијација на „Алана Форда“ јер је он заиста дио наше популарне културе, дио нас.