У четвртак 17.10.2019. године у великој сали Специјалне библиотеке одржан је округли сто на тему Погледи на дјело Јованке Милошевић „Ево их иду – доживљаји босанског народа под Аустријом “.

Округли сто представља круну пројекта подржаног од стране Града Бањалука кроз јавни конкурс за суфинансирање пројеката културног и умјетничког стваралаштва за 2019. годину, а односи се на објављивање и промоцију дјела Јованке Милишевић у прилагођеним форматима за слијепа и слабовида лица.

Ова књига дио је едиције “Отргнути од заборава“ која промовише заборављена имена из прошлости. Као предложак за звучно и брајево издање послужила нам је књига из 1934. године.

Јованка Милошевић се сматра првом бањалучком књижевницом. Поред поменуте књиге написала је и свеску прозе „Богомдани умјетници“, а објављивала је чланке у часописима. Оснивачица је „Кола српских сестара“, патриота и хуманитарац, а најпознатија је као мајка истакнутог бањалучког етномузиколога, хоровође и педагога Владе Милошевића.

Књига „Ево их иду“, како је и назначено у поднаслову, описује четири деценије аустроугарске окупације ових простора, од Берлинског конгреса (1878) до Видовданског атентата (1918). Књига је прије свега документ времена писана из пера савременика. Окупација је приказана кроз призму сељака Станише, у коме је ауторка сажела трагичну судбину српског сељака, коме читав живот прође у чекању ослобођења као једине свијетле тачке у тегобном постојању.

С обзиром на тематику књиге, на округлом столу говорили магистар географије и књижевник Берислав Благојевић и магистар историје Јанко Врачар. Модератор је била библиотекарка Јелена Радаковић.

Можемо рећи да су говорници одржали прави час историје за присутне, упознавши нас са историјско-друштвено-географским контекстом тог времена, важним за разумијевање књиге.

Берислав Благојевић истакао је архаичан језик тог доба, вјерно пренијет сеоски говор који није био изворни говор Јованке Милошевић, која је била грађанка. Кроз текст провејавају ријечи попот сиротовао, натјече, усташа у смислу устаник и слично. Обимом невелика књига је права ризница података, ако се пажљиво ишчитава. Ми из ње сазнајемо и о индустрији и привреди тог доба, миграцијама, животу сељака, наметима и банкарском систему, али и о моралу, карактеру и уопште душевном животу народа.

Берислав Благојевић, запослен у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске, донио је пар старих издања из фонда библиотеке са посветама Јованке Милошевић, која свједоче о њеном пријатељству са истакнутим људима тог доба, као и њеном књижевном укусу.  

Јелена Радаковић истакла је неке занимљиве цртице из њеног живота, о нпр.  томе како се бавила „шверцом“ и због тога завршила у кућном притвору. Јованка Милошевић је по свему била напредна жена свог времена, ангажована на многим пољима и са импозантним познавањем прилика у друштву.

Јелена је прочитала некролог објављен у „Политици“ поводом преурањене смрти Јованке Милошевић у 58. години живота, а који на похвалан начин, с пуно уважавања говори о животу и раду ове истакнуте жене.

Историчар из Музеја Републике Српске Јанко Врачар надовезао се на опсервације Берислава Благојевића, прије свега ону да су догађаји у књизи описани помало црно-бијело и на моменте патетично патриотски, ако посматрамо из данашње перспективе, рекавши да је тако једино могло јер је то био став тог времена. Истакао је да се често заборавља на ригидност аустругарске власти која је на Босну гледала као на типичан колонијални посјед. Аустро-Угарска је у ствари преузела феудални беговски систем Турске који је нарочито ударао на српског сељака. Према попису из 1910. Срби су чинили 44% босанског становништва, а преко 90% међу њима су били сељаци. Није незанемарива ни чињеница да је сама Аустроугарска царевина у то доба била начета многим проблемима и фактички на издисају. Српски народ, иако у тешком положају, успио је кроз овај период очувати своју националну свијест, писмо и културу, кроз постојање мноштва културних, просвјетних, хуманитарних удружења, попут Српског Сокола или Просвјете, а што бисмо данас назвали невладиним сектором. Јованка Милошевић била је нарочито истакнута на овом пољу.

Неминовно су се повукле паралеле са данашњим временом. Берислав Благојевић издвојио је реченицу „наша дјеца сију америчка гробља“, која је и данас нажалост актуелна.

Јанко Врачар истакао је да је усљед трендова глобализације положај културе и језика код нас данас неповољнији него тада, и да нам измиче свијест о значају културе за национални идентитет.

У дискусију су се укључили и присутни гости и публика. Александра Савић, предсједница Удружења лектора Републике Српске, изјавила je да је култура увијек стајала на напорима појединаца и да не треба да се обесхрабрујемо.

Саша Грбић, професор српског језика, похвалио је избор књиге коју је већ имао прилику да прочита на Брајевом писму, и која га је веома дојмила.

Сви присутни по обичају су добили примјерак звучне књиге од којих ће један завршити и на полицама библиотеке Економске школе у Бањалуци.

Округлом столу присуствовала је и Милица Котур, начелница Одјељења за заштиту културног при Министарсву просвјете и културе, која је послије скупа у пратњи директора Желимира Радиновића обишла просторије библиотеке и упознала се са њеним радом.

Промоција књиге „Ево их иду“ на Брајевом писму и у звучном формату биће одржана и на 64. Међународном београдском сајму књиге на штанду представништва Републике Српске у понедјељак 21.10. у 15.30 часова. Позивамо све који су у прилици да дођу.