У петак, 04.10.2013. гост Специјалне библиотеке за слијепа и слабовида лица Републике Српске била је мр Драгана Милуновић, руководилац Центра за слепе и слабовиде у Народној библиотеци Србије. Том приликом одржала је предавање за библиотекаре у Републици Српској, које се тиче пружања библиотечких услуга особама са инвалидитетом тј., по новијој терминологији, особама са потешкоћама у читању (print disabled). Иако је код већине прва асоцијација слијепе и слабовиде особе, појам особа са потешкоћама у читању је шири и подразумијева све особе које из било ког разлога не могу да користе грађу у стандардном штампаном формату. Осим лица са неком врстом инвалидитета, у ову групу спадају и старе особе, болесне особе или особе које су из неког разлога привремено спријечене да читају формат „црног тиска“.
У првом дијелу предавања Драгана Милуновић представила је сликом и ријечју Центар за слепе и слабовиде у Београду. Слиједећи препоруку „дизајн за све“, центар је архитектонски прилагођен особама са инвалидитетом, како би им био физички доступан. Центар располаже најсавременијом техничком опремом која омогућава приступ библиотечкој грађи слијепим и слабовидим лицима, затим збирком од преко 5000 књига на брајевом писму насталом као резултат сакупљања обавезног примјерка штампаних књига на територији Србије. Књиге се не позајмљују. Такође Центар се бави и тзв. произвођењем на захтјев, што је посебан сервис који подразумијева израду докумената за појединачног корисника у формату који одговара његовим индивидуалним потребама. Већина корисника су студенти.
Центар континуирано ради на подизању свијести и едукацији библиотекара у јавним библиотекама о пружању услуга корисницима с потешкоћама у читању. У ту сврху Драгана Милуновић досад је одржала на десетине предавања широм Србије. Као резултат тих предавања настао је и приручник „Ка кориснику са инвалидитетом – 100 питања и 100 одговора у вези са формирањем и развојем библиотечких услуга за особе са инвалидитетом“, који је на крају предавања подијељен гостима.
У другом дијелу предавања било је ријечи о развоју алтернативних формата за особе са оштећењем вида, преко рељефног писма, увећаног слога до различитих облика звучних књига. Дио предавања посвећен је услугама за глуве, као посебно угроженој групи корисника, која се често занемарује. Њима прилагођене књиге на језику симбола су видео записи слика у покрету којима се преноси визуелно читљива порука, а данас се све више замијењује системом знаковних аватара који се заснива на посебном компјутерском програму који омогућава непосредно и аутоматско превођење текстова или говора на језик знакова.
Највећа пажња посвећена је електронској књизи, тј. књизи у текстуалном формату, као тренутно најекономичнијем и најпрактичнијем облику књиге за лица са потешкоћама у читању. Слијепа и слабовида лица су у могућности да је читају помоћу читача екрана, који никако не може замијенити људски глас, али је производња ових књига неупоредиво јефтинија и бржа, и нарочито практична за уџбеничку литературу. Наиме у припреми је Дигитална библиотека за слијепе и слабовиде у Народној библиотеци Србије. Захваљујући одредбама Закона о обавезном примјерку из 2012, слијепим и слабовидим корисницима у Србији на располагању стоје и све електронске копије публикација из текуће издавачке продукције Србије, почевши од дана ступања на снагу Закона. Забрињавајући је податак да се само пет процената укупне литерарне грађе налази у облицима прилагођеним особама са потешкоћама у читању, осталих 95% им је недоступан. Дигитална библиотека је најбржи начин да се ово промијени. Тренутно је у завршној фази и пројекат Свјетске дигиталне библиотеке. Кроз пројекат је планирано поспјешивање могућности узајамног кориштења дигиталних збирки које су тренутно децентрализоване и расцјепкане, а усљед тога и мање доступне; могућности битно олакшаног и поједностављеног приступа библиотечким фондовима; могућности координиране и планске дигитализације библиотечког материјала; могућности изградње и одржавања узајамног каталога алтернативне библиотечке грађе на глобалном нивоу итд.
С обзиром на то да је Драгана Милуновић током септембра боравила у студијској посјети у Краљевском националном институту слијепих (Royal National Institute of Blind People) у Лондону и имала прилику да види како функционише библиотечки сервис у развијеној средини, током предавања често су прављене паралеле и сугерисан је будући ток развоја ових услуга у нашој средини.
Предавању су присуствовали Биљана Билбија, начелница за библиотекарство при Министарству просвјете и културе РС, Љиљана Кнежевић из Матичне библиотеке Источно Сарајево, Мара Ећим из Народне библиотеке „Ћирило и Методије“ из Приједора, Јелена Шипка из Републичког педагошког завода (просвјетни савјетник за специјалну наставу у васпитно-образовним установама за образовање дјеце са сметњама у психофизичком развоју), библиотекари из Градишке, школских библиотека у Бањалуци, као и слијепи и слабовиди корисници. Присутни су активно учествовали својим коментарима и питањима. Међу слијепим корисницима повела се дискусија о предностима и недостацима звучне књиге у односу на електронску.