Поводом свјетског дана поезије, 21. марта у Народној библиотеци Градишка одржана је промоција поезије Борке Тадић. Свјетски дан поезије проглашен је 1999. године од стране Унеска с циљем промовисања читања, писања, објављивања и поучавања поезије широм свијета.
Промоција је названа “Бисерница снова у поезији Борке Тадић” по истоименој збирци пјесама. На самом почетку Борка је ефектно изрецитовала своје стихове “Обиљежја” који директно говоре о њеном хендикепу и начину како је људи доживљавају.
Програм је отворила директорица Народне библиотеке Сњежана Миљковић, прочитавши Боркину биографију, а потом је о Боркиној поезији надахнуто говорила Радана Станишљевић, професор српског језика. Професорица Станишљевић истакла је да поезија Борке Тадић настаје из таме, али да је пуна живота, елана, подсјећање да живот треба прихватити у његовом интегралном облику.
Борка Тадић била је видно дирнута освртом професорице Станишљевић рекавши да је ово засигурно још један подстицај да настави да пише поезију. Потом је говорила је о својим почецима, инспирацији, настанку појединих пјесама, и изрецитовала је неколико њих. Пјесма “Гостопримство” на примјер настала је у ратно доба, доба немаштине, и говори о суштини гостопримства – лијепој ријечи и осмијеху. Врхунац промоције било је Боркино извођење строфе из пјесме “Зајди, зајди”, као одговор на констатацију Јове Јерковића, слабовидог музичара из Градишке и госта на промоцији, о њеном савршеном слуху. Двије Боркине пјесме прочитала је и Сњежана Миљковић. Радана Станишљевић похвалила је рецитовање Борке Тадић која својим гласом успијева да дочара цвркут који је она осјетила и у њеној поезији, а тај савршен склад не среће се често кад аутори изводе своју поезију.
Уз ред пјесме и ред разговора – присутни су уживали у 40 минута квалитетног програма.
Програм је завршен извођењем необјављене пјесме “Комшија”, која је насмијала присутне али их и навела на размишљање. Пјесма говори о хладним међуљудским односима, кад се комшије не поздрављају, те преимућству једног пса који се весело оглашава у пролазу.
У публици су били и представници ЈУ Специјалне библиотеке за слијепа и слабовида лица Републике Српске предвођени директором Желимиром Радиновићем, као и велики број омладине и колега из других библиотека.
Борка Тадић рођена је 1950. године у Рамићима код Бањалуке. У дјетињству је остала без вида. Завршила је основну школи завода за слијепе у Неђарићима код Сарајева и средњу Биротехничку у Загребу. Радни вијек провела као телефониста у великој бањалучкој фирми. Досад је објавила четири збирке поезије: “Окови и цвјетови” (1985), “Бисерница снова (1987), “Слике из огледала” (1989) и “Знамења вјечности” (1997). Пјесме су јој побрале многе награде. Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица РС објавила је звучно издање избора из Боркине поезије под називом “Оковани снови у огледалу вјечности”, а прошле године и њену прву збрику приповиједака “Збиље и тајанства”.