У просторијама Специјалне библиотеке за слијепа и слабовида лица промовисана је збирка приповиједака „Београдске приче“ Симе Матавуља. Ово дјело, дуго неправедно занемаривано и од стране критике и публике, тек у новије доба добило је пуно признање. Ово је прво његово издање на брајевом писму, као дио настојања библиотеке да континуирано објављује српске класике на брајевом писму. Издање Специјалне библиотеке за слијепа и слабовида лица РС на брајевом писму штампано је на основу издања Издавачког предузећа „Рад“ из Београда, 1977, уредника Бошка Богетића. Избор је сачинио Видосав Стевановић.

Књига обухвата 17 приповиједака уз поговор Видосава Стевановића „Матавуљ у Београду, Београд у Матавуљевим причама“. Састављач се трудио да изабере најбоље и најкарактеристичније приче. Редослијед прича је хронолошки, према редослиједу објављивања по часописима, календарима и књигама. Брајево издање се састоји од двије свеске и има укупно 382 стране.

Симо Матавуљ (1852-1908), српски писац родом из Шибеника, најпознатији је по роману „Бакоња фра Брне“ анаписао је око стотину приповиједака међу којима су најпознатије „Пилипенда“, „Поварета“, „Ошкопац и Била“, „Наумова слутња“ и друге. Матавуљ се одликује оштрим и трезвеним посматрањем живота, способношћу да запази и одабере карактеристике лица и ситуација, и да их опише занимљиво, неусиљено и једноставно. Иако је најрађе и с највише љубави писао о малом човјеку, о људима из народа, он им је прилазио без илузија и сентименталности. Од свих својих савременика најближи модерном европском реализму. Матавуљ је класик наше реалистичке прозе, заједно с Лазаревићем њен највећи умјетник ријечи, „мајстор приповиједач“, како га је назвао Иво Андрић.

Такмичење у брзом читању брајевог писма

Након представљања књиге организовано је такмичење у брзом читању брајевог писма, гдје је су кандидати читали текст из једне од приповиједака Симе Матавуља. Жири који су сачињавали запослени у библиотеци том приликом је оцјењивао брзину читања, вријеме се прецизно мјерило, али и правилност и тачност, као и изражајност читања, тзв. умјетнички доживљај. Укупна оцјена представљала је збир свих тих елемената. С обзиром на то да је ово први, промотивни догађај тог типа у Библиотеци, одлучено је да сви такмичари буду награђени као подстицај за читање и његовање брајевог писма, које нажалост све више потискују други формати попут mp3, Daisy итд., Најбрже је читао Мирослав Мандић, најправилније Нада Радановић, најизражајније Борка Тадић, а најбољи укупан утисак на жири оставила је млада Вера Бошковић.