У четвртак, 26. децембра у оквиру прославе Његошевог јубилеја, проглашени су побједници књижевног конкурса Специјалне библиотеке за 2013. годину.

У наставку прочитајте образложење стручног жирија те у mp3 формату послушајте побједничке радове.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА

На овогодишњи, шести по реду конкурс који расписује Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица Републике Српске пристигло је једанаест радова у форми есеја, приче и пјесме.

Тема овогодишњег конкурса „Два вијека од рођења Његоша“ на симболичан начин повезана је са обиљежавањем овог великог јубилеја, коме се придружила и Специјална библиотека.

Сви радови су успјешно одговорили на задату тему а учесници су се потрудили да кроз властито књижевно искуство дочарају путем стиха или писане ријечи значај пјесника, мислиоца и владара какав је био Раде Томов – Петар II Петровић Његош.

Иако су сви радови појединачно занимљиви, рекли бисмо креативни, духовити и довитљиви, три су се издвојила. У питању су пјесме пуне емотивног набоја и сензибилитета које су успјеле да укажу на значај прославе рођења једног од стубова српске књижевности.

Трећа награда додјељује се аутору пјесме под називом „Светлозарје луче Његошеве“ (шифра: У славу љубави).

Пјесма „Светлозарје луче Његошеве“ написана је у десетерцу и има шест строфа. Премда је писана архаичним стилом и тоном, што доказује и почетак пјесме који представља донекле модификовану словенску антитезу, она је актуелна и успјела у осврту на безвременост Његошевог дјела. Рима ове пјесме је квалитетна, неусиљена и течна, а то се одражава и на добру ритмику и мелодичност. Пјесник је свјестан онога што је некада давно примијетио Црњански: „Негде постоји надземаљско и непролазно; Његош види.“

То што је Његош видио, оставио је записано и тако своје име и дјело претворио у Промисао што стазе обасјава, како је то пјесник уочио. „Светлозарје луче Његошеве“ је сва у Свјетлости, у Лучи која треба да нас буди, да нас духовно води и опомиње. Штавише, вриједност ове пјесме се шири на тему заборава која је данас актуелна можда као никада раније. О томе свједоче стихови:

Сваки трачак Његошеве Луче,

Сваком Сутра да преприча јуче! и

Проносећи Његошеву Славу,

Све у инат тврдом забораву.

Вриједи додати и да ова пјесма има необично свечан тон, одише надом и вјером у Ријеч која се, нимало случајно, пише великим словом.

Иза шифре – У славу љубави крије се аутор Весељко Гајдашевић Шљарков из Фекетића.

Друга награда припала је пјесми „Његове очи гледају сунце“ (шифра: НАЦКОС).

Ова пјесма писана је у слободном стиху који је омогућио аутору нешто модернији приступ  Његошевом дјелу.

Иако је на тренутак закорачио у прошлост пјесник се путем лијепих лирских слика осврће на садашњост и на „ванвременску снагу“ коју нам је оставио Његош, јер пјесник данас и онај ‘прошли’

На новоме мосту тражи

Негдашњу слику самога себе

И поезију на дну чаше

Али га жеђ за то не пролази…

Управо та жеђ мотивише ствараоца да тка речи и претвара у музику да јасно гледа сунце и створи пјесму посвећену великану.

Шифру НАЦКОС потписује Најдан Стојановић из Сурдулице.

Прву награду додјељујемо пјесми „Ноћ“ (шифра: Канада).

На први поглед једноставна, написана у двије строфе са ‘обичном’ паралелном римом пјесма „Ноћ“ је постигла да својим снажним стихом обијеним емоцијама погоди срж задате теме и пренесе поруку и вјечности. Јер бити пјесник није баш лако а поготово кад он покушава својим стиховима осликати душу и вријеме великог пјесника. Аутор пјесме „Ноћ“, учинио је управо то. Он је мајсторски симболима приказао снагу црногорског народа и будућу славу тек рођеног дјетета. Бијели вук симболизује снагу народа, пун мјесец представља душу славног пјесника и човјека а вјетар наговјештава непролазност његове величине.

Тамо у кући код Његуша

Роди се ноћас још једна душа:

То бијелом вуку дошапну ветар:

Зваће се Раде, зваће га Петар…

Добитник прве награде је Радован Синђелић из Сремске Митровице.

И ове године Конкурс библиотеке успјешно је одговорио на изазове које је донијела тема „Два вијека од рођења Његоша“. Жири у саставу: Борка Тадић (пјесникиња), Берислав Благојевић (писац) и Јелена Радаковић (библиотекарка) се захваљује свим учесницима – ауторима са жељом да напишу што више добрих прича и пјесама.

У наставку слиједе награђене пјесме. Сви радови објављени су у публикацији у обичној штампи (црни тисак) и у звучном облику.

Прво мјесто:

НОЋ

Врлетних гора бескрајни чемер

месец претвори у бијели мермер.

По рушевинама старог града

гле, како сребрна копрена пада!

Бијели вук стаде на градска врата

сад је то његов мал и палата.

Погледа вук небо, начуљи уши

једна се звезда над Ловћеном сруши.

Откад су манастир спалилиТурци

на ноћној стражи будни су вуци.

По тканици таме по сву ноћ језде

у гриве вранаца уплетене звезде.

Низ друм у мраку, храстова триста

стоје мирно ко чета гардиста.

Шуморе гране великог бреста

та што ли је сретан кад лета неста?

Пун месец ћути. Ко да ће да плане

сија небо са босанске стране.

Низ дубодолине се просуше златније красе

та ноћ је посебна, нека зна се…

 

-Тамо у кући код Његуша

роди се ноћас још једна душа:

то бијелом вуку дошапну ветар:

Зваћесе Раде, зваће га Петар…

 

Шифра:Канада

Радован Синђелић

 

 

Друго мјесто:

ЊЕГОВЕ ОЧИ ГЛЕДАЈУ СУНЦЕ

Петру Петровићу Његошу

 

Мит очовеку и човек као мит

Себи осмишљава ванвременску снагу

Да се радује млад,

У свом гранању и листању.

 

На новоме мосту тражи

Негдашњу слику самога себе

И поезију на дну чаше

Али га жеђ зато не пролази.

 

Он не живи у прошлости крутој.

На крајњој тачки,

У вртоглавом врху времена,

Он тка речи

И у мотивима вечитих слова

Спаја жељеи кораке.

 

Претвара речи у музику

Узвишену реку која с хуком

Тече у времену.

И баш кад је хтео да се заборави

Успео је да оплоди цветање

Вештином поверења и мајсторством наде.

 

Никада нико тако учинио није

Да сусретну се речи заједно

Али наћи ће се они који ће га познати

У тим звучним стварањима.

 

Његове очи гледају сунце

Ту звезду сјајну

И док растапа грумен страха

У нама веру чува од слепила

И с поносом медаљон срца

Он звездама вечним то чуђење пише.

 

Шифра: Нацкос

Најдан Стојановић

 

Треће мјесто:

СВЕТЛОЗАРЈЕ ЛУЧЕ ЊЕГОШЕВЕ

 

Што ли оно понад Црне Горе,

Као какво огледало сија,

Ил’ је топло руменило зоре,

Или Светлост од некуда тија,

Истина је за вечно и дуго,

Нит’ је једно а нити је друго!

 

То с висина и бљешти и сева,

И Вечности Печат осликава,

Светлозарна Луча Његошева,

Што Промислом стазе обасјава,

Од милина поколењу новом,

Душу Светлим да надахне Словом!

 

Светли Луча од космичких страна,

Сјаја јачег од горских ветрова,

А два века од тих већ су дана,

Пролетела попут дивних снова,

Што човек им слику слаже сваку,

Да надом му засветли у мраку!

 

Две стотине гле протутња лета,

У вихоре над врлетним крајем,

Али ништа јер док траје света,

Недостижним трепериће сјајем,

Сваки трачак ЊегошевеЛуче,

Сваком Сутра да преприча Јуче!

 

Ко што вечно талас шуми морски,

И вечно се о стену разбија,

Итсо тако и Вијенац ће Горски,

Над свет Вечном Снагом да се свија,

проносећи Његошеву Славу,

Све у инат тврдом забораву!

 

Стих Његошев ко и једном зачу,

Свој кутак ће у вечности стећи,

И ја тако за Реч не знам јачу,

А у ствари и не знам је рећи,

Да и знадем ништа не би Њоме,

О Промислу рек’о Космичкоме!

 

Шифра: У славу љубави

Весељко Гајдашевић Шљарков