На плоску нас увијек асоцира пружена рука и широк осмијех, она је знак домаћинске куће. Плоска слијепог наставника српског језика из Козарске Дубице Срете Вучковића  је архиварка животне приче чланова једне породице, познате поткозарске приче сваке наше породице. Овај роман хроника звуком и интонацијом подсјећа на живу усмену ријеч, а сабесједник аутора је породична плоска која је имала судбину својих власника и аутентичан је и непристрасан свједок њиховог животног пута. Срето Вучковић враћа нас својом причом у неко доба које је ишчилило из нашег сјећања. Аутор васкрсава душе неопојаних и неупокојених, тражи им смирење, подсјећа нас да су наши и моли да их се не одричемо и не стидимо. Овај роман покреће вјечне теме, као што су: потреба за људском причом, забрањена љубав, смрт, зло као урођена глад коју ничим не можеш нахранити, доброта као највећа и најрјеђа људска вриједност, борба за живот која зароби човјека…
Роман је награђен специјалном наградом на прошлогодишњем конкурсу Савеза слепих Србије. За звучно издање заслужна је Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица Републике Српске, а роман је прочитао и тонски обрадио Саша Рожић. Трајање: 9 сати и 25 минута