Ново издање на брајевом писму, чувено дјело Растка Петровића по први пут у овом формату.
Пјесник, путописац, приповједач, романсијер Растко Петровић је једна од централних фигура српске авангарде између два свјетска рата.
„Људи говоре“, посљедња објављена књига за живота Растка Петровића, има централно мјесто у његовом књижевном опусу, а у књижевној историји и критици сматра се његовим најсавршенијим остварењем. Ова књига има особине неколико књижевних жанрова, путописа, кратког романа, путописног романа, новеле, есеја, пoеме, лирске прозе, репортаже, дневника, исповијести. Настала је у току два кратка путовања на обалу једног језера када је писац усредсредио своју пажњу на оно што људи говоре. Говоре ствари просте, безначајне, али зато баш претоварене оним што су живот и људи и универзум уопште.
Дјело је настало спонтано, у тренутку самог доживљаја, у самом догађању. Писац слика стварност у издвојеним сусретима и разговорима, у издвојеним призорима и детаљима. Средишње наративно језгро су судбине појединих личности. Сви они су мирни људи, углавном задовољни својим животима, заједничко им је што прихватају живот какав им је дат од природе, од њених космичких закона и односа.
Писац нe види живот на језеру као дио живота уопште и трајања које се потврђује и продужава, на шта симболично указује посљедња сцена, рађање дјетета.
Брајево издање има 183 стране. Осим дјела „Људи говоре“ садржи и Хронологију живота и рада Растка Петровића те поговор Марка Недића.