На почетку двадесетог вијека, уочи избијања Великог рата, људи на простору данашње Танзаније броје посљедње дане слободе. Њемачки војници освајају дио по дио велике земље. Ипак, слобода не постоји за све. Дванaестогодишњи Јусуф бива продат богатом танзанијском трговцу у робље како би се отплатио дуг његовог оца. Описујући дјечаково одрастање и године које је провео у ропству, Абдулразак Гурна ненадмашно представља афрички континент, његове обичаје, свакодневни живот, али и велике историјске догађаје који ће промијенити животе бројних људи.
Моћно исприповиједан роман добитника Нобелове награде за књижевност истовремено је хроника одрастања афричког дјечака, трагична љубавна прича и прича о суровој европској колонизацији источне Африке.
То је прича о отимању слободе, али и њеном повратку.
Кад ми ови људи кажу да им припадам, ти си моје власништво, то је као кратки пљусак или залазак сунца на крају дана. Наредног јутра сунце поново изађе хтели они то или не. Исто је и са слободом. Могу да те закључају, да те баце у ланце, да угуше твоје ситне чежње, али слобода је нешто што не могу да ти одузму. Кад заврше с тобом, и даље су далеко од тога да те поседују колико су били и оног дана када си се родио.
Абдулразак Гурна (1948), добитник Нобелове награде за књижевност 2021, британски је академик, универзитетски професор и писац, рођен у Танзанији. Имигрирао је у Велику Британију као избеглица током Занзибарске револуције. Аутор је десет романа, међу којима су најзначајнији Рај, Поред мора, Напуштање и Живот после живота. Гурна се у својим делима бави темама егзила, припадности, колонијализма и прекршених обећања власти.
Брајево издање обухвата три свеске, а на обради и припреми текста радили су Мирослав Мандић и Јовица Радановић.