Пред нама је прва књига штампана на Брајевом писму и у црном тиску, тј. уобичајеној штампи, у издању Савеза слијепих Републике Српске, а у склопу Брајевог ресурсног центра, смјештеног у просторијама Специјалне библиотеке. Отварање Брајевог ресурсног центра потпомогла је Јапанска амбасада у БиХ па је као прва књига симболично изабран наслов који повезује наше двије културе.

Милош Црњански, један од највећих писаца 20. вијека на овим просторима, први је који нам је открио јапанску поезију кроз антологију „Песме старог Јапана“ из 1928. године.

За препјеве јапанских пјесама у овој антологији, Милош Црњански није користио јапанске оригиналне пјесме, већ је преводио са њемачког, француског и енглеског језика. С тим у вези свој поглед на Јапан и његову поезију обликовао је у клими која је створена у Европи тог времена, па се може рећи да је антологија „Песме старог Јапана“ одраз чежње за Истоком тадашњих европских интелектуалаца.

Антологија садржи укупно 98 пјесама. Неке од њих нам успјешно преносе смисао оригинала, његову естетску вриједност и пјесничку атмосферу, а код неких остаје утисак да су веома далеко од оригинала. За већину пјесама, поред тачне године настанка, дато је објашњење о аутору и његовом статусу у друштву, што умногоме олакшава разумијевање. Предговор и кратки коментари о појединим пјесмама указују на то да је Црњанског посебно очаравала лиричност којом се одликовала јапанска дворска књижевност. Поред тога, он се нарочито одушевљавао будистичком љубављу према свему живом, и осјећањем блискости са природом, што је, наравно, имало одраза у поезији. Он донекле идеализује и мистификује стари Јапан прије његове европеизације, што је одјек тадашњег поимања Јапана у Европи.

Брајево издање има 108 страна, уредио га је Јовица Радановић. Поред предговора, превода и коментара Црњанског, садржи и поговор Кајока Јамасакија.