Суђење двадесетчетворици атентатора почиње у октобру 1914. године у Сарајеву, три мјесеца након сарајевског атентата, кад је цијела Европа већ у
рату. Рудолф Цистлер је у то вријеме млади адвокат у Сарајеву који чека дозволу да отвори своју канцеларију, и кога суд позива да уз још четири браниоца учествује на суђењу. Он  у потпуности успијева да побије двије кључне тачке оптужбе, рекавши да се младобосанцима може судити за убиство, али не за убиство престолонасљедника, јер закон у БиХ не познаје посебну заштиту престолонасљедника, те оспорава и оптужбу за велеиздају, позивајући се на Санстефански мир по којем је Турска 1878. пристала на окупацију БиХ, али је суверенитет остао на страни султана. Аустроугари, судије, тужилац, пристрасни посматрачи с невјерицом су слушали Цистлерове ријечи, а они други, малобројнији, тиши, објективнији и професионалнији, дивили су се како је млади правник започео фантастичну одбрану у једном од најзначајнијих судских процеса 20. вијека.  Изванредном правничкомвјештином он је успио да одбрани штићенике, али не и да их ослободи, јер није их било могуће ослободити. По окончању суђења прогнан је из Сарајева.

Звучна књига  представља предавање Рудолфа Цистлера одржано на свечаној Академији, приређеној по „Крајишнику“, друштву за подизање дома и споменика Гаврилу Принципу у Босанском Грахову, Главном одбору у Сарајеву, у Народном позоришту Краља Петра II у Сарајеву, дана 7. марта 1937. године.

Звучну књигу прочитао је Берислав Благојевић.

Трајање: сат и 23 минуте