„Басна је књижевни састав, у стиху или прози, у коме радњу изводе животиње, животиње и људи или и други. То су обично краће причице, састави, из којих се увек изводи нека поука. У тим причицама животињама се придају особине људи, и животиње говоре, мисле и делају као да су свесна бића, као да су људи. У баснама се у слици, као да је насликано, приказује живот људски. У њима се изобличавају, приказују у правој боји, онако како јесте, мане људи или целог људског рода, да бисмо се овим поучили“ – појашњава у предговору уредник издања професор књижевности Милан Ч. Јовановић.

Ова књига у црном тиску објављена је између Првог и Другог свјетског рата у Београду у оквиру едиције „Класична дела омладинске књижевности“.

У издавачком одјељењу Специјалне библиотеке штампано је прво Брајево издање ове књиге, које обухвата три свеска, на укупно 490 страна. За Брајево издање био је задужен Јовица Радановић.

Збирка обухвата избор наслова чувених баснописаца, наших и иностраних.

Жан де Лафонтен (1621-1695) се сматра најбољим и највећим писцем басни не само у француској књижевности него у цјелокупној свјетској књижевности. Иван Андрејевић Крилов (1768-1844) је највећи и најбољи словенски баснописац, руски Лафонтен како га другачије називају. Од наших писаца најчувенији је Доситеј Обрадовић (1739-1811) који је у ствари преводио басне с других језика, при чему је давао лијепа објашњења под насловом наравоученије, а та његова објашњења посталла су саставни дијелови басни. У збирци су заступљени и  Милорад Митровић, Драготин Кете, Иван Лепушић и наш највећи писац басана Милан Вукасовић.

За крај цитат из предговора о томе како треба читати басне: „Басне се не читају једна за другом, без прекида, док се не прочита један део књиге или цела књига, ако је мала. Књига басана ручна је књига, треба да је свакад на дохвату. Треба прочитати једну, две, три, — или, да се не одређује колико ко да прочита но да наведемо савет Доситеја Обрадовића како треба, уопште говорећи, читати: Читајмо толико колико кад оставимо књигу можемо памтити и знати шта смо прочитали и да смо способни и да размишљамо, расуђујемо и разговарамо о прочитаном.“