У петак, 31.05.2013. у 13 часова, у конференцијској сали Специјалне библиотеке за слијепа и слабовида лица Републике Српске, пред око тридесетак гостију, одржана је промоција звучне књиге у mp3 формату „Мусака – избор сатире које (не) сатире“ аутора Миладина Берића.
Књига је дио едиције „Један писац, једна књига“, коју је Библиотека покренула почетком године. Идеја је да писац сам прочита своје дјело у тонском студију Библиотеке, чиме се добија звучна књига намијењена првенствено слијепим и слабовидим особама, али и свима осталима који воле овај све популарнији формат.

Послије Берислава Благојевића и његове књиге кратких прича „Револуционар“, Библиотека наставља едицију са познатим бањалучким сатиричаром и пјесником Миладином Берићем. Миладин Берић начинио је избор из свог богатог сатиричног и хумористичног опуса који је представио у звучној књизи коју смо назвали „Мусака – избор сатире који (не) сатире“. „Мусака“ је позната пјесма Миладина Берића, политичка и друштвена сатира на ситуацију у Босни и Херцеговини, те представља један од личних печата аутора. У трајању од 2 сата и 13 минута, подијељено у 10 фајлова у mp3 формату, аутор је прочитао своје познате пјесме (Реко Миле, Пантљичара, Помрачење, Ендемуша, Велики брат…), епиграме, афоризме… Као прави мајстор жанра, Берић ефектно и вјешто исмијава мане појединаца и друштва, истовремено пружајући читаоцима катарзу кроз смијех. Присутни су топло реаговали на пјесме, аутор је успио да их насмије, али и замисли.

Осим сатире, Берић пише и љубавну поезију. Библиотека планира наставак сарадње са аутором и звучни запис његових љубавних пјесама.

Пјесник и сатиричар Миладин Берић, по струци дипломирани инжењер електротехнике, рођен је у Бањалуци 1962. године. До сада је објавио књиге: „Кораком рањене корњаче“ (поезија, 1998), „Свитац у огледалу“ (поезија, 2001), „Јутро на Задушнице“ (поезија, 2002), „Лаку ноћ пропали студенти“ (сатира, 2003), „Ловци на сјенке“ (са Живком Вујићем и Дарком Самарџићем – афоризми, 2003), „Четворобој“ (са Живком Вујићем, Слободаном Јанковићем и Гораном Кљајићем – сатира, 2004), „Једном у заувијек и даље“ (поезија, 2005), „Приче из Педоније“ (сатира, 2007), „Од конца до гајтана“ (сатирична поезија, 2008), „На дан Светог Трифуна“ (поезија, 2008), „На европском пруту“ (афоризми, 2009), „Часовник који враћа вријеме“ (есеји, 2010), „Кад бисер одбаци шкољку“ (лирски медаљони 2011), „Хага о Србима“ (афоризми 2012), „Звона у вјетру“ (поезија, 2012) и „Квазимодо, извини на грби“ (сатира, 2013).
Добитник је бројних регионалних награда.