Тринаести дан маја текуће године у Специјалној библиотеци за слијепа и слабовида лица Републике Српске био је у знаку поезије.
У конференцијској сали одржана је промоција аудио-издања збирке „Пјесма на жици“ ауторке Валентине Милачић.
Ова невелика публикација која садржи 56 пјесама које су распоређене у четири циклуса Пјесме и људи, Сиви праменови тишине, Прилог вечери без саговорника и Нема добре пјесме снимљена је у оквиру едиције „Један писац, једна књига“ што значи да је ауторка сама читала своје стихове.
Ново звучно издање Библиотеке бави се самоспознајом, свијетом којим нас окружује а назив према ријечима рецензента Мирка Вуковића указује на то да Пјесма увијек дрхти на танкој жици. Ту је линија која одјељује видљиво од невидљивог, физичко од метафизичког, овострано од оностраног, вештанствено од духовног казала је на почетку промоције библиотекарка Јелена Радаковић.
У наставку овог помало интимног и интерактивног дружења, ауторка је рецитовала пјесме „Тренутак“, „Понекад“, „Награда“ али и насловну, од које је према њеним ријечима све и почело и која заокружује смисао цијелог издања.
Посебан тон представљању књиге је дала и публика, корисници Библиотеке али и студенти, полазници поетског атељеа „Сапутници“ који су дошли у пратњи своје професорице Андреје Марић.
Валентина Милачић, ауторка је још пет збирки поезије („Име тишине“, „Вијенац несанице“, „Близнакиња грома“, „Ками до камена“ и „Ужарена лаванда“) и двије стручне, педагошке публикације „Компетенције васпитача у игролошком процесу сажимања теорије и праксе“ и „Драмски текстови за дјецу предшколског узраста“. Добитница је више признања, међу којима се истичу „Стражилово“, „Печат вароши сремскокарловачке“ али и Светосавске награде које додјељује Министарство просвјете и културе Републике Српске.
На крају, пјесникиња је публици подарила још неколико стихова а сви присутни су добили књигу у звучном, а захваљујући ауторки и у штампаном издању.