На сцени „Петар Кочић“ Народног позоришта Републике Српске у уторак 7. марта са почетком у 18.00 часова, одржана је промоција романа „ПИСМА МАТИЛДИ К.“ аутора Мирослава Јанковића.

На промоцији, поред аутора говорили су –  писац и књижевни критичар Миленко Стојчић, др Ненад Новаковић и руководилац ЈУ Специјалне библиотеке за слијепа и слабовида лица РС Желимир Радиновић, те глумица Миљка Брђанин која је прочитала уводни дио и задње писмо Матилди.

„Писма Матилди К“ према ријечима критике је савремени роман аутора из Републике Српске, који у фокус свог дјела  с једне стране ставља Тилду, оперску пјевачицу са наглашеним еротским сензибилитетом, а с друге стране (као што је то примијетио и Миленко Стојчић) два града Сарајево и Будимпешту гдје јунакиња борави, а који на тренутак постају главни ликови романа.

Ненад Новаковић (чија је издавачка кућа „Бесједа“ публиковала Јанковићев роман), након што је присутне упознао са биографијом аутора, стављајући првенствено акценат на његов новинарски рад, рекао је да највеће изненађење представља чињеница да је ово роман првенац, што се ни по чему не да наслутити – нити према језику који аутор користи, познавању историје, али и богатом животном искуству које је уткано у редове ове књиге.

Насупрот другима, директор Библиотеке за слијепа лица, Желимир Радиновић је нагласио да љепота романа се види и у маргиналним ликовима које је писац полако градио, али и у паралелним радњама које се одвијају у писмима, а које наводе читаоца на помисао да се у исто вријеме одиграва седам различитих радњи.

Јанковићев роман „Писма Матилди К“ нашао се и у овогодишњој конкуренцији и за НИН-ову награду, те од пристиглих 170 романа ушао је у шири избор од четрдесет, што и не чуди јер је побрао многобројне афирмативне критике како од стране рецензената Владимира Кецмановића, Мирослава Радановића тако и од присутних на сцени „Петар Кочић“.

Промоцијом овако једног необичног дјела, писаног час прозодијски, час епистоларним стилом, Специјална библиотека и Народно позориште остварили су сарадњу,  која не само да је показала љепоту писане ријечи, или окупила интелектуалце из Републике Српске већ показала прави примјер добре праксе између двије установе културе.