У оквиру брајеве едиције у Специјалној библиотеци штампана је „Црна књига – Патње Срба Босне и Херцеговине за време светског рата 1914-1918. године” чувеног историчара Владимира Ћоровића. Повод за штампање књиге је вијек од почетка Првог свјетског рата и великог страдања нашег народа. Управо о овом страдању говори и ова тешка и на моменте мучна за читање документарна књига.

Проф. др Војислав Максимовић у предговору издању „Пред Црном књигом Владимира Ћоровића” каже да је у дугој српској патничкој прошлости било је веома много периода који су могли да буду садржина „црних књига“, а мало их је ипак написано. Њихов ехо чуо се најчешће у нашој пјесми и у народним предањима. На почетку 20. вијека праву улогу попримила је историографија, у којој је велики удио имао управо Владимир Ћоровић, један од најпоузданијих и највећих историчара које је српски народ имао.

На идеју да напише “Црну књигу” Ћоровић је дошао још 1917. године, као осуђеник у травничком затвору, слушајући страхоте преживјелих, а и сам очевидац свега што је наш свијет поднио од 1914. до 1918. године. Наиме послије атентата Гаврила Принципа у Сарајеву, Ћоровића су ухапсиле аустроугарске окупационе власти заједно са другим истакнутим људима свог времена.

Ово дјело је настало из дубоке емотивности, саосјећајности и проживљености, из потребе за одушком послије страшних догађаја. Настало је и као одужење читавом страдалачком српском покољењу на које се сручио свјетски рат. Ћоровићева “Црна књига” је поуздано свједочење, говор докумената, бројки, фотографија и свједока. Из ње се и наслућују и виде големе људске патње, несреће, глад, болештине и умирања невиног српског народа. Види се смишљена суровост аустроугарске окупационе власти, чије су посљедице насилна смрт више десетина хиљада припадника српске нације на просторима аустроугарских провинција Босне и Херцеговине.

Овом књигом, важном за историјско памћење нашег народа, Владимир Ћоровић показао је како треба третирати жртве, јер поштујући жртве ми поштујемо себе, а само тада ће нас и други поштовати.

Књига је први пут објављена 1920. године и дуго је била прећуткивана и занемаривана, тако није уврштана у „Сабрана дјела“ Владимира Ћоровића. Овим издањем у двије брајеве свеске, од укупно 364 стране, Специјална библиотека жели да на неки начин исправи ову неправду и допринесе промоцији књиге.

Владимир Ћоровић је рођен 1885. у Мостару. У Мостару је завршио основну и средњу школу, а у Бечу је студирао филологију, хисторију и археологију. Докторирао је 1908. тезом о Лукијану Мушицком. Специјалистичке студије наставио је у Минхену, код познатог њемачког бизантинолога Карла Крумбацхера. Радио је у Земаљском музеју Босне и Херцеговине у Сарајеву од 1909. Од 1919. је професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду. За академика Српске краљевске академије (каснија САНУ) изабран је 1922. Погинуо је априла 1941. у авионској несрећи
изнад Грчке, након што је покушао емигрирати са већином тадашњих српских угледника у иностранство.

Веома је велик Ћоровићев стваралачки опус, који чине бројне књиге и појединачни текстови растурени по разним часописима и листовима. Наводимо само неке његове књиге: “Војислав Илић”, „Српске народне приповијетке”, „Велика Србија”, “Босна и Херцеговина”, “Лука Вукаловић и херцеговачки устанци од 1852-1862”, “Уједињење, Мостар и његова српска православна општина”, “Историја Југославије”, “Односи између Србије и Аустроугарске у XX веку”, “Хисторија Босне” и “Историја Срба I-II”.

На основу текста који је написао академик Радован Самарџић, Владимир Ћоровић је заступљен у књизи “Сто најзнаменитијих Срба”.