„Негдје у времену“ истражује теме времена, судбине и љубави.
Радња романа прати савременог драмског писца Ричарда Колијера, који никада није упознао жену свог живота. Сада би могло бити касно, јер му је дијагностификован малигни тумор на мозгу. Али, када одсједне у једном луксузном хотелу у близини Сан Дијега и пронађе стару фотографију славне глумице из 19. вијека, Елиз Мекене, у њеном лику препознаће жену коју је чекао цијелог свог живота. Једини проблем је што је фотографија стара 80 година, а глумица са слике је вјероватно одавно мртва. Слика прелијепе глумице постаје Ричардова опсесија. Непрестано мисли о њој, чита сваку доступну књигу о глумичином животу, о периоду када је боравила у истом хотелу у близини Сан Дијега, о историји хотела и позоришним улогама које су је прославиле. Опсједнут Елизиним ликом, Ричард се окружује глумичиним фотографијама, позоришним критикама и оскудним ситницама доступним о њеном животу. Једина ствар коју жели јесте да се сусретне са том позоришном дивом, а да би то спровео у дјело и отпутовао у прошлост, он користи метод самохипнозе.
Лик Елиз Мекене инспирисан је стварном глумицом из 19. вијека, Мод Адамс, чију је фотографију Ричард Метисон угледао у холу Хотела дел Коронадо. Опсједнут, попут лика Ричарда Колијера, ког је касније креирао, почиње да истражује писану грађу о некадашњој звијезди Бродвеја, и убрзо исписује роман.
„Негдје у времену“ је награђен Свјетском наградом за фантастику у категорији романа. Филмска адаптација из 1980. године, за коју је сценарио написао Ричард Метисон, а у којој су главне улоге тумачили Кристофер Рив и Џејн Симор, постала је класик.
Звучно издање у трајању 11 сати и 43 минута прочитала је Слободанка Вујанић.