Роман „Од седам до три“, који се појавио давне 1980. године пратећи живот главног јунака незадовољног својим послом, описује суптилне механизме који владају у чиновничкој хијерархији, као и посљедице које монотон и неиспуњен живот оставља на људе који немају храбрости да га промијене.
Капор користи духовит и саркастичан стил како би дочарао атмосферу и карактере у радном окружењу. Човјека заробљеника у оковима административног система чији живот постаје бесмислена рутина. То је чиновнички чир који се непрестано пуни гнојем. Знамо врло добро и шта бива кад усљед нагомиланог „трпила“ тај чир перфорира. Онда наш јунак који је већ зашао дубоко у раље бирократских маказа, то незадовољство преноси и на чланове своје породице.
„После много година, сазнао сам да су они што се на послу понашају као прави тирани – код својих кућа мањи од маковог зрна. У животу ипак има неке равнотеже; ми што читавог живота трпимо пре подне деспотизам моћних, претварамо се после подне у праве кућне деспоте!“
Ово је прича о обичном малом човјеку, о систему који почиње да трули, о систему вриједности у којем се назиру прве пукотине, о менталитету који се постепено дегенерише. Ово је прича о нама. То је сурова анализа канеларијске хијерархије, неискрених односа и борбе за већу плату и власт, али у исто време и суптилна прича о томе како људска душа страда када не живи у складу са истинским жељама.
„Приметио сам да ретко ко уме да ужива у сваком свом дану, да не чека ништа, тачније да живи сада и у овом тренутку, не бежећи под окриље прошлости (која је увек боља), или у будућност, која ће, наводно, исправити све неправде.“
Свако ко прочита ову књигу упитаће се, када заклопи њене корице, да ли заиста живи живот о ком је маштао или је, помирен са судбином, пристао да буде оно што су други од њега очекивали.
Брајево издање обухвата два свеска, од укупно 253 стране.