Збирка прича слијепе ауторке из Осијека које прате необичне судбине јунака и јунакиња, неријетко невеселе ии тешке, али животне и поучне. Ово је књига о пониженима и увријеђенима, како их назива Достојевски, али пуна љубави, топлине и истинског разумијевања према њиховим слабостима. Три приче из збирке су из жанра бајки, са упливим фантастике. А све и једна од укупно девет прича нуди нам катарзу, наду и одише ауторкином дубоком вјером у ипак , и поред свог наличја, суштинску љепоту живота.
Звучно издање у трајању од 4 и по сата прочитала је и тонски обрадила Драгана Божић
Милка Тарбук Чивић рођена је 1941. у селу Тртник Глински на Банији. Као двомјесечној беби војници јој капају средство за спаљивање рана како би натјерали њену мајку да открије локацију партизанске болнице за коју је носила лијекове. Упала се проширила и на лијево око јер се није могло ићо доктору, али је ипак на то око видјела до своје 17. године када, након лоше изведене операције, губи вид.
Школовала се у Загребу и Београду, а радни вијек провела је у Осијеку.
Већ у основној школи завољела је књиге и читала кад год је могла, а тад почиње и писати уз потпору и подстицај професорке језика и књижевност. Кроз књиге проживњава хиљаде живота и упознаје крајеве у које неће ићи. Себе не види као списатељицу, већ као баку која воли причати приче.