Поновно откривање Америке на Путу кроз Апалачке планине
Вративши се у Америку након двадесет година проведених у Великој Британији, Бил Брајсон је одлучио да се поново упозна са својом родном земљом ходајући Путем кроз Апалачке планине.
Пут кроз Апалачке планине покрива добар дио америчке Источне обале и готово три и по хиљаде километара кроз четрнаест савезних држава. Иако то није најдужа рута у САД, свакако је најпопуларнија и најпосјећенија. Сваке године, око двије хиљаде авантуриста свих врста креће на Пут кроз Апалачке планине с намјером да стигну до његовог краја. С обзиром на то да простор којим треба проћи значи успињање на преко триста педесет планинских врхова висине веће од хиљаду и по метара и, пред крај пута, стотину миља чисте шуме – без кућа, продавница и друмова – и да је за прелазак цјелокупне руте потребно око пет мјесеци, није чудно што само десетак одсто оних који се упусте у амбициозан ход кроз Апалачке планине стигну до циља.
Брајсон све то зна кад, шетајући, открива да дотична рута пролази близу његове куће и одлучује се да крене њоме. То посматра као на својеврстан повратак коријенима јер, упркос свом огромном урбаном и индустријском развоју, САД су и даље државе шума; трећина површине, не рачунајући Хаваје и Аљаску, покривена је стаблима. А како посреди нису шуме увијек пријатне за шетњу, већ могу бити и опасне, Брајсон се ипак не усуђује да на пут крене сам. Једини који прихвата да му буде сапутник јесте Стивен Кац, пријатељ с којим одавно није био у контакту. Испоставља се да је Кац гојазни љубитељ капљице, врло слабе физичке спреме. Пошто је Брајсон одговоран и рационалан, тандем је сам по себи забаван и маштовито скројен, а њихова авантура обећава урнебесне ситуације.
Звучно издање овог узбудљивог путописа траје 12 сати и 16 минута, а прочитао га је Станислав Љубојевић. Тонска обрада Драгана Божић.