Први модерни роман у српској књижевности „Беспуће“ Вељка Милићевића је нова књига у едицији „Отргнути од заборава“.

Вељко Милићевић (1886-1929) био је српски писац, прозаиста модерниза, преводилац и публициста. У књижевности се јавља и под псеудонимом L’homme qui rit (у преводу Човјек који се смије).

Основну школу је завршио у Лици – Доњем Лапцу и Госпићу. Гимназију је похађао у Загребу и Београду. Студирао је у Женеви, Лондону и Паризу.

У Првом балканском и Првом свјетском рату био је ратни дописник и добровољац у одреду сердара Јанка Вукотића. У Црној Гори је одликован Медаљом за храброст, Јубиларном споменицом црногорском и Даниловим орденом III, IV и V степена.

Први штампани рад му је пјесма „Молитва“ објављена у часопису Споменак 1896. године. Пет година касније објавио је и прву приповијетку у листу Млада Хрватска. У међувремену и након тога сарађивао је са многобројним часописима, листовима и публикацијама, попут „Голуба“, „Побратима“, „Српског књижевног гласника“, „Босанске виле“ и многих других.

Поред „Беспућа“ написаног у Лондону, а објављеног први пут у Сарајеву 1912. године, треба споменти „Опсене“ објављене 10 година касније у Београду и два тома „Приповедака“ из 1930., односно 1939. године.

Са енглеског су му остали упамћени преводи Милтона, Рајса и Дикенса, а са француског Мопасана и Стендала.

„Беспуће“ је роман о повратку интелектуалца Гавре Ђаковића у завичај. Главни лик постаје странац међу својима, равнодушан и непознат човјек у некад познатој средини, што само појачава кризу у коју је запао и убрзава његов коначни слом.

Тема безавичајности и синдром „дошљака“ ствара од Ђаковића првог модерног јунака српске, а може се слободно рећи и европске књижевности, јер за разлику од романтичарских и реалистичких јунака, он не успијева да од градске средине побјегне у природу и не зна да ужива у сеоској идили. Слични ликови се појављују касније и код Џојса, Кафке и Камија што само свједочи о Милићевићевом литерарном таленту.

Звучно издање за потребе едиције прочитао је Горан Дакић, а тонски обрадила Јелена Радаковић. Књига је подијељена на седам нумерисаних фајлова и траје 2 сата и 5о минута.

У припреми је и публикација на Брајевом писму.