Овај избор из поезије Владислава Петковића Диса (1880-1917), као и што сам наслов каже, чине цјеловита збирка „Утопљене душе“ и пјесме које је Дис писао посљедњих година живота. Дис, мрачни принц српске симболистичке поезије, пјесник је ирационалног, суморних расположења и очаја. Његов је израз сјетан и музикалан. У српску поезију увео је модерну поетику и нов сензибилитет. Књигу „Утопљене душе“ објавио je 1911. године.
Зa вријеме Првог свјетског рата Дис је преживио повлачење преко Албаније, одакле је пребачен на Крф, а затим транспортован у Француску гдје пише своју посљедњу збирку пјесама „Недовршене песме“. При повратку у Грчку брод на коме је пловио пресреће и потапа њемачка подморница код Крфа.
Најпознатије Дисове пјесме су „Нирвана“, „Тамница“ и „Можда спава“, једна од најљепших српских љубавних пјесама.
Књигу је у тонском студију Специјалне библиотеке прочитао Берислав Благојевић.