„Наратор је коначно проговорио“ је роман Срђана Ваљаревића који дубоко залази у комплексност људске психе, самоће и умјетничког израза. Ово дјело представља интимну причу о наратору који је годинама ћутао, посматрајући свијет око себе кроз објектив сопствене тишине. Сада, по први пут, одлучује да проговори, откривајући слојеве својих мисли, осјећања и сјећања.
Минималистички стил писања са фокусом на детаље који много више откривају од онога што је на површини те пажљиво одабране реченице, навешће читаоца да размисли о сопственим тишинама и гласовима у циљу проналажења унутрашњог мира.
Подијељена у девет тематских цјелина (Светлости се присетиш тек кад се спустиш до мрака, Благослов је бити на лошем гласу, Апстиненција је мајка свежине, Срамота је пут до здравља, Безбрижна разбрибрига су уточиште безнађа, Ништа није толико тешко као терет сопствених неурачунљивости, Ако ниже не може, одатле треба да се крене, Није да нисам лутао у животу, али није да нисам био упоран и Смисао живота је не жудети за разумевањем) унутар којих се налазе кратке приче, ова књига на моменат добија улогу и збирке помало необичних приповједака кроз које пратимо разговоре Добриле, Фрица и Кинеза Лија.
Звучно издање које је прочитао и тонски обрадио Станислав Љубојевић садржи 69 звучних фајлова у укупном трајању 7 сати и 32 минута.