У четвртак, 16. марта, у сарадњи са ООС Србац, ЈУ Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица РС, представила је свој рад путем едиције Један писац, једна књига, у оквиру које је представљена збирка пјесама Лидије Ножанић „Између вјечности и тренутка“ у звучном (mp3) формату.
У препуној конференцијској сали србачке општине, присутни, међу којима су били и ученици школског центра „Будућност“ из Дервенте, представници општинских и градских организација слијепих и слабовидих из Прњавора, Дервенте, Градишке и Бањалуке, могли су чути стихове младе, али као што су то и рецензенти примјетили већ формиране пјесникиње Лидије Ножанић.
Лидија Ножанић је рођена у Градишци, 1999. године, а тренутно похађа Гимназију (школски центар „Петар Кочић“) у Српцу. „Између вјечности и тренутка“ је њен књижевни првенац који садржи четрдесет и двије пјесме подијељене у три тематске цјелине (Србији; Звијезда нашег неба и У нама), које у звучном формату, заједно са рецензијама и кратком биографијом трају 1 сат и 12 минута.
Када већ спомињемо рецензије, ваља напоменути да ово пјесничко вече не би било потпуно без књижевнице Борке Тадић и професора Бранка Пивашевића који су изнијели своје виђење Лидијине поезије.
Борка Тадић је на брајевом писму написала поетски приказ под називом „Пјесма је увијек млада“ из којег издвајамо сљедећи дио: Ко каже да се са 16 година не може створити нешто за вјечност. Лидија Ножанић је то успјела без муке. Она је само пустила своје биће да се расплине по космосу, а оно је из њега покупило свјетлост звијезда, сузе кише, таму ноћи и, изнад свега – чар љубави.
Бранко Пивашевић, који је поред Бране Чавор написао рецензију за Лидијину књигу је рекао како су пјесме настале у најтежим тренуцима Лидијиног живота, те није ни чудо што су понеке тешке за разумијевање, не само због чињенице да их је написала тако млада особа, већ и због мотива (слика) мистицизма, вјеровања у пророчанства, љубави према Србији и њеној богатој историји. Он је издвојио пјесме о историјским личностима Светом Сави, Његошу, али и пјесму посвећену српском манастиру Ступље који како је нагласио има посебно мјесто у православљу нашег краја.
По властитом избору, Лидија је за многобројну публику изрецитовала пјесме „Плава гробница“, „Његошева смрт“, „Плавооки“ и на молбу Борке Тадић „Звијезду нашег Сибира“.
Промоција је завршена, као што је почела – великим аплаузом и она је по ријечима директора Библиотеке Желимира Радиновића (који се обратио присутнима на самом почетку) – примјер добре праксе и сарадње, између Библиотеке и аутора, али и између општинске организације и установе културе које су намијењене особама са оштећеним видом. Он је такође рекао да не може ни да замисли каква ће бити Лидијина друга књига, ако је првенац овако добар и успјешан.
На крају, Специјална библиотека се захваљује не само присутнима који су издвојили вријеме за поезију Лидије Ножанић, него и прије свега организатору Општинској организацији слијепих Србац и господину Божидару Дринићу који је покренуо иницијативу за снимање књиге „Између вјечности и тренутка“ у тонском студију Библиотеке и који се показао као изврстан домаћин.