Дана 19. маја у конференцијској сали ЈУ Специјалне библиотеке за слијепа и слабовида лица РС одржан  је округли сто на тему „Широк спектар услуга библиотеке за слијепа лица ка корисницима различитих структура“.

Овај научни скуп организован је у циљу информисања и освјешћивања јавности о потребама и могућностима Библиотеке, али и упознавања других о предностима звучних књига.

 

Управо о горенаведеним темама говорили су стручњаци из области библиотекарства и то мр Драгана Милуновић (Народна библиотека Србије, Одељење за слепе и слабовиде са читаонициом), Огњенка Савановић, Александра Улетиловић и Зоран Кисић (библиотекари Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске).

Мр Милуновић, која је и прије у својству акредитованог предавача излагала у Специјалној библиотеци, овај пут је причала о актуелном Маракешком споразуму, али и о Дејзи (DAISY) књигама, чије вријеме на нашим просторима тек долази.

Од библиотекара из Народне и универзитетске библиотеке РС, дознали смо како је радити са старијим корисницима – односно читаоцима треће животне доби који се у посљедње вријеме обраћају и на адресу Специјалне библиотеке управо због звучних књига.

Огњенка Савановић и Александра Улетиловић направили су истраживање (ослањајући се на једну швајварску студију) које је дало тачне податке који формат највише задовољава читалачке потребе старије популације (црни тисак, увећани фонт и звучна књига), шта сениори највише воле да читају и колико времена проводе у библиотекама.

С друге стране, бавећи се истим проблемом Зоран Кисић је изнио практична искуства из истуреног одјељење – Библиотеке Обилићево, гдје су покренули услугу да се књиге достављају у Дом за пензионере и да се на тај начин директно ради са корисницима треће животне доби.

Ови библиотекари споменули су и информатичко описмењавање сениора у Народној и универитетској библиотеци које је дало веома добре резултате.

У дискусију која је услиједила послије излагања предавача укључили су се и други, попут Оливере Мастикосе (национални координатор за побољшање положаја лица са инвалидитетом у области социјалне заштите) која је и сама као лице са моторичким сметњама члан Специјалне библиотеке и која је нагласила предности звучних књига како за особе у колицима, тако и за старије особе и предложила да се у ближој будућности сними већи број стручних књига – попут Конвенције УН, разних закона и сл.

У разговор су се такође активно укључили и дугогодишњи корисници Борка Тадић и Саша Грбић, који су из свог искуства причали о Дејзи формату. Тако је Тадићева нагласила да упркос предностима оваквих књига треба имати у виду и квалитет звука који се губи конверзијом из мп3 у Дејзи формат, док је Саша Грбић (Центар за подршку студентима са инвалидитетом) рекао да су Дејзи књиге због могућности прескакања поглавља, враћања на реченице и уопште навигације одличне за ученике и студенте, односно да су се најбоље показале као „звучни уџбеници“.

Предсједник Савеза слијепих Републике Српске Бранко Сузић је вратио причу на горепоменути Маракешки споразум који ће између осталог омогућити библиотекама и организацијама слијепих право да дистрибуишу доступне верзије књига и других радова преко границе, а да за то не морају да траже дозволу власника ауторских права. Он је, такође нагласио да су Дејзи књиге будућност и да је потребно да се Специјална библиотека окрене ка продукцији истих.

Са свим наведеним свакако се сложио и руководилац Библиотеке Желимир Радиновић, који је у уводном излагању поменуо још једну структуру корисника – дјецу.

Наиме, ЈУ Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица РС изузетно је поносна на сарадњу са Заводом за уџбенике и наставна средства Републике Српске, јер ће дјеци са оштећеним видом бити доступни сви уџбеници  (а у будућности и лектире) у електронском формату.

Недељко Кајиш, савјетник министра за културу (Министарство просвјете и културе Републике Српске), нагласио је да библиотеке морају поред образовања и информисања имати и улогу чувара матерњег језика и писма – ћирилице, јер на тај начин се и чува култура.

 

Свакако треба споменути и госте Специјалне библиотеке из Библиотеке Матице српске Оливеру Кривошић и Соњу Ивановић које су захвалиле домаћину на гостопримству и рекле да са собом носе позитивне утиске и ускуства, с обзиром на то да у ближој будућности Библиотека МС планира да оснује одјељење за слијепа лица, а да је наша Библиотека примјер добре праксе.

Након непуна два сата и активне дискусије, округли сто се заршио те су усвојени сљедећи закључци:

– Цјеложивотно образовање свих корисника библиотека (како са оштећеним видом тако и оних са моторичким сметњама, дислексијом и старије животне доби

– Задовољавање потреба корисника од најраније доби до сениора, односно прилагођавање литературе и излажење у сусрет „осјетљивим“ категоријама читаоца (старије животне доби)

– Продукција и кориштење звучних књига у Дејзи формату те увођење истих у друштво као дио образовања и уопште инклузије.

 

Модератор округлог стола је била библиотекарка Јелена Радаковић.