Приповиједач, романописац и пјесник Иван Алексејевич Буњин први је Рус добитник Нобелове награде за књижевност 1933. године. Послије Октобарске револуције емигрирао је у Француску. Тананост његове прозе подсјећа на Чехова, али и на Мопасана и Флобера. Није био присталица нових књижевних покрета и био је ближи реализму, класичној књижевности, окренут више психолошком портрету него сложеној радњи. Буњин приповиједа о пропасти племства, декаденцији царске власти, биједи сељаштва. “Сунчаница”, по којој је Никита Михалков снимио истоимени филм, прича је о пролазности и пропадању. Осим ње, ту су и приповијетке “Чангови снови”, “Ноћ”, “Божје дрво” и друге.
Књигу је прочитала Недељка Бркић, а тонски обрадила Драгана Божић. Књига траје два сата и 30 минута.